Se plasham deka kje se zabrza preobrazuvanjeto na makedonskiot jazik od oficijalno drzhaven vo privatno semeen jazik. Donesuvanjeto na zakonot za jazicite da se odlozhi za najmalku tri godini, dodeka ne se prouchat negovite korisni, no osobeno shtetni posledici.
So osobeno vnimanie izgledav na Jutjub odlichno sraboten prilog na Alsat za toa shto kje se sluchi po usvojuvanjeto na zakonot za jazicite.
Bi sakal da gi zamolam i pratenicite vo makedonskiot parlament i site gragjani so zdrav razum vo tatkovinata da se izborat toj zakon da se odlozhi za najmalku tri godini, dodeka ne se prouchat negovite korisni, no osobeno shtetni posledici. Republika Makedonija treba psiholoshki, socijalno i gragjanski da se podgotvi za eden fenomen shto bezuslovno kje finishira kako dvojazichna i dvonacionalna drzhava.
Binacionalna drzhava
Komu mu e potrebno toa ako se znae deka makedonskite gragjani so albanska nacionalnost se najmnogu edna chetvrtina od naselenieto? Toa li e prioritet vo uslovi na golema socijalna beda i masovno iseluvanje? Spored mene, toa e politichko izzhivuvanje, neshto kako plakjanje reparacii. Treba da se odlozhi dodeka ne se postigne gragjanska ednakvost na socijalen plan, odnosno dodeka apsolutnoto mnozinstvo gragjani od site etnichki zaednici ne izgradat platforma za harmonichen sozhivot.
Segashniot sostav na makedonskiot parlament ja ima istoriskata shansa da nosi zakoni so jasen gragjanski predznak i kje bide zhalno dokolku toj ja napravi fatalnata greshka so pretvoranje na Republika Makedonija vo binacionalna drzhava i so toa – inspiriranje novi i ponovi avanturisti – nacioni. Naprotiv, gragjanskiot koncept za koj slatkorechivo govori premierot Zaev treba da se prigrabi kako vistinska shansa za izleguvanje od golemata ekonomska i druga zaostanatost koja se koristi za manipuliranje so chuvstvata na gragjanite.
Ushte ednash apeliram do pratenicite da go odlozhat ovoj shteten zakon dodeka ne se pronajde kvalitetno reshenie za pravata na sekoj gragjanin vo Republika Makedonija.
Semeen jazik
Se plasham deka so negovoto donesuvanje, kje izgubime dve tretini od makedonskata dijaspora i nejziniot pridones za tatkovinata. Se plasham deka so toa kje se zabrza preobrazuvanjeto na makedonskiot jazik od oficijalno drzhaven vo privatno semeen jazik. Isto taka se plasham deka toj na planot na svoite jazichni proizvodi, knigi, vesnici, magazini, etiketi vo prodavnicite, kje stane beznadezhno inferioren. Nie i sega imame problem da izneseme na pazar kniga, vesnik, proizvod so makedonska etiketa, shto go kompenzirame so entuzijazmot na poedinci, no po delenjeto na celata teritorija so drug, mnogu posilen partner, koj jazikot kje go prodava vo tri drzhavi, entuzijazmot kje go zamenime so malodushnost i kapitulacija.
Vo migov mornici me fakjaat od toa nashe brzanje da si nametneme jazichno ramnopraven partner na edinstvenata mozhna teritorija kade shto mozhe toj da gi uzhiva normite na drzhaven jazik. Najmalku shto treba da napravat umnite glavi na Makedonija e da opredelat pristojno vreme vo koe kje se prouchat iskustvata vo svetot i realnata sostojba vo antropogeografskiot prostor na Republika Makedonija.
(“Sloboden pechat”)
