Pretsedatelot na drzhavata trebashe prvo da utvrdi koj mozhe da obezbedi mnozinstvo vo parlamentot, a potoa da go dade mandatot za formiranje vlada, komentira struchnata javnost
Otvoreno e i prashanjeto shto ako Gruevski ne formira vlada. Dali Ivanov mandatot kje go dade na liderot na SDSM Zoran Zaev ili aktuelnata vlada kje ostane na funkcija i kje ima novi izbori otkako Sobranieto ednostavno kje se samoraspushti? Vo Ustavot nema precizno reshenie za ovaa situacija, poradi shto vo javnosta vekje se javuvaat razlichni tolkuvanja. Prashanje e i kolku parlamentot vo koj vlasta i opozicijata imaat rechisi ist broj pratenici mozhe da bide funkcionalen, osobeno shto nema da mozhe da se obezbedi dvotretinsko mnozinstvo.
– Pretsedatelot Ivanov trebashe da go dodeli mandatot za formiranje na Vladata na partijata, odnosno koalicijata koja mozhe da obezbedi mnozinstvo vo Sobranieto, a ne na partijata koja osvoila najmnogu pratenichki mandati, komentira profesorot po ustavnno pravo vo penzija Svetomir Shkarikj. Spored nego, so toa shto Ivanov go dade mandatot na Gruevski go prekrshi Ustavot.
– Spored Ustavot pretsedatelot pred da go dodeli mandatot treba da ima informacija koj mozhe da obezbedi mnozinstvo, da napravi konsultacii so parlamentarnite partii. Toa e eden proces shto prethodi na dodeluvanjeto na mandatot. Ili pak onoj shto kje dojde kaj nego treba da mu ponudi cvrsti argumenti deka mozhe da formira vlada. Ako nema mnozinstvo togash ne treba da go dobie mandatot, zashto e mnogu izvesno deka dodeleniot mandat nema da bide uspeshen. Pretsedatelot treba da ima aktivna moderatorska uloga, a ne da deluva mehanichki. Pretsedatelot treba da ja ceni i podobnosta na kandidatot, kako shto sega beshe sluchajot so Romanija, kade ne go dobi pretsedatelot na partijata tuku drugo lice – veli Shkarikj.
Vo 1992 godina, objasnuva toj, koga padna ekspertskata vlada, mandatot mu beshe daden na Petar Goshev no toj ne uspea da obezbedi mnozinstvo i go vrati mandatot.
– Toa e edinstven sluchaj na vrakjanje na mandatot i togash toa ne trebashe da se sluchi. Nashiot Ustav ne predviduva reshenie shto ako ne se formira vlada. Ako mandatot se dade na vtoriot i ako i toj ne uspee, togash treba da se odi do kraj, a na krajot efektot kje bide ist nema da ima vlada – veli Shkarikj.
Vo ustavite na nekoi drzhavi, kako Hrvatska ili Slovenija, stoi deka ako ne se formira vlada vo dva obida se raspushta Sobranieto, bidejkji ako toa ne e sposobno da formira vlada nema nitu legitimitet da vladee.
– Kaj nas pak funkcionira reshenie spored koe poslednata vlada ostanuva dodeka ne se izbere nova vlada, pa zatoa na partijata na vlast i odgovara ova reshenie. Problem vo situacijava e i toa shto ne e konstituirano Sobranieto, odnosno ne e izbran pretsedatel. Ako ima koj da gi pritisne partiite i ako ima nekakva politichka volja da se obezbedi parlamentarno mnozinstvo za da se izbere pretsedatel na Sobranieto togash kje ima koj da donese reshenie za novi izbori – veli Shkarikj.
Nie nemame partija koja ima dovolen broj mandati 61, za da mozhe da sostavi vlada, a nemame nitu koalicija koja mozhe da go ispolni ovoj uslov, pa se odi na treto reshenie, se pokanuva pretstavnikot na onaa partija koja ima osvoeno najgolem broj mandati, vo konkretniov sluchaj stanuva zbor za VMRO-DPMNE, objasnuva za “Plusinfo” profesorot Osman Kadriu.
– Ustavot ne dava detalni upatstva shto da se prezeme ponatamu ako ne se formira vlada. No ako se navleze vo sushtinata na odredbite na Ustavot i na praktikata mozhe da se kazhe deka proizleguva mozhnost da se napravi i vtor obid da se sostavi vlada, so toa shto mandatot kje se dade na vtorata partija spored brojot na osvoeni mandati. Nashiot Ustav ne predviduva shto kje se sluchi ako i ovoj vtor obide za formiranje vlada ne donese reshenie. Drugi ustavni sistemi imaat rigorozna odredba vo koja se veli deka ako i po vtoriot obid nema izbor na vlada togash se pojavuva vladina kriza, se raspushta parlamentot zatoa shto nema mokj da izbere vlada i potoa povtorno se raspishuvaat izbori – objasnuva Kadriu.
Kaj nas, smeta toj, kje treba parlamentot, odnosno parlamentarnite partii, da odluchat kako ponatamu, dali kje ima koncentraciona ili ekspertska vlada, koja kje treba da podgotvi novi izbori.
– Smetam deka najdobro reshenie ako nema vlada e da se izbere ekspertska vlada koja kje ja izbere parlamentot od eminentni profesionalci. No i toa da se sluchi kje treba da ima povtorno nekakov politichki dogovor. Vazhno e da se kazhe deka i da se izbere vlada taa kje bide izbrana so relativno mnozinstvo, a poradi toa shto brojot na mandati na vlasta i na opozicijata kje bide rechisi izednachen kje imame parlament so moshne ogranichena kompetencija bidejkji za site onie prashanja za koi e potrebno dvotretinsko mnozinstvo, toa ne kje mozhe da se obezbedi, shto povtorno vodi do novi izbori – veli Kadriu.
I pokraj stavovive na ekspertite vo politichkite krugovi se vrti tezata deka Vlada nema da mozhe da napravat nitu VMRO-DPMNE nitu SDSM pa kje odi so reshenie na shiroka vlada vo koja kje vlezat site partii koi osvoile pratenichki mandati i ovaa vlada kje treba da organizira novi izbori.
