Osven ishranata, kvalitetot na son i loshite naviki, na vashata bioloshka vozrast vlijae i toa kolku se dvizhite. Novite istrazhuvanja otkrivaat deka preteranoto sedenje e edna od najopasnite naviki na sovremeniot zhivot koja znachitelno go zagrozuva zdravjeto i kvalitetot na zhivotot.
Istrazhuvanjeto sprovedeno megju 1.500 zheni pokazhalo deka zhenite koi mnogu sedat vo prosek sum osum godini postari od onie koi se dvizhat. Zhenite koi sedat povekje od 10 chasa dnevno i pomalku od 40 minuti dnevno se zanimavaat so nekoja fizichka aktivnost imaat pokratki telomeri. Telomeri se eden vid zashtitni kapchinja koi se naogjaat na zavrshetocite na nashite hromozomi. Tie deluvaat na bioloshkata vozrast.
Sekoj pat koga nashite kletki se delat, se kratat i nashite telomeri. Koga telomerite premnogu se skratat, kletkite vekje ne mozhe da se delat, tie umiraat.
Znachi ako sedite povekje od 10 chasa dnevno, vo prosek go zabrzuvate vashiot proces na stareenje za osum godini.
Novoto istrazhuvanje pokazhuva deka toa ne se sluchuva kaj zhenite koi sekoj den vezhbaat barem 30 minuti, duri i ako sedat podolgo vreme. Toa znachi deka i pokraj sedenjeto tie nema da ostarat pobrzo, blagodarejkji na toa shto vo svojata dnevna rutina imaat poluchasovna fizichka aktivnost.
Koga stanuva zbor za vlijanieto na zdravjeto, sedenjeto denes se narekuva „novo pushenje cigari”. Dodeka sekoja ispushena cigara go namaluva zhivotniot vek za 11 minuti, sekoj chas sedenje, spored d-r Dzejms Levin odzima duri dva chasa zhivot.
Studijata pokazhala deka onie koi sekoj polovina chas gi „protegnuvaat nozete” se mnogu pozdravi od onie koi celo vreme rabotat.
