Znaeme deka nashata planeta e mnogu stara, no dali nekogash kje ja otkrieme tochnata „godina na ragjanje” na Zemjata?
Kolku e Zemjata stara i so kolkava preciznost mozheme da go odredime toa se prashanja koi shto go machat sekoj geolog od momentot koga kje se odluchi za svojata idna profesija, a mozhebi i od porano.
Sepak, makotrpniot proces za odreduvanje na starosta na planetata Zemja vo teorija e mnogu ednostavna rabota – samo treba da se pronajde najstaroto parche od Zemjata i potoa da se otkrie kolku e toa staro.
Pronaogjanjeto na superstarite karpi megjutoa e mnogu teshko vo praksa. Tektonskite pomestuvanja konstantno gi recikliraat karpite – gi drobat, gi potisnuvaat vo dlabochina, gi pretvoraat vo magma i potoa gi vrakjaat nazad na povrshinata. Za vreme na ovoj proces, prirodata na nekoj nachin gi brishe dokazite za starosta od atomot na radioaktivniot jaglerod koj shto e neophoden za izvrshuvanje na „datiranjeto”.
Sepak, nasekade rasprostraneti niz svetot, postojat i nekoi mnogu stari karpi koi shto uspeale da „prezhiveat” od nekoi mnogu dalechni vreminja. Eden takov primer e zrnce na cirkon pronajdeno vo Zapadna Avstralija.
Blagodarenie na spomenatiot cirkon i radioaktivniot jaglerod, nauchnicite procenile deka Zemjata e stara najmalku 4,374 bilioni godini. Sepak ova ne mora da znachi deka e tochno zatoa shto mozhno e nekoja druga postara karpa da se „krie” niz Zemjata.
Kako i da e, dodeka ne pronajdeme nekoj star mineral ili ne otkrieme nekakva epohalno nova tehnologija za otkrivanje na datiranjeto, ovoj broj kje ostane zapishan kako „denot na ragjanjeto” na nashata planeta Zemja.
